Смрт Марка Краљевића 0001    Вук завија у зелену лугу, 0002    Вран заграја у јелове гране, 0003    По авазу па се састанули, 0004    Но беседи гавран тица црна: 0005    ”А ти вуче, од горе ајдуче! 0006    ”Нијеси ли штогођ задобио, 0007    ”Да се гладни меса напитамо? ” 0008    А вук врану тиом беседио: 0009    ”А Бога ми, вране, мој јаране! 0010    ”Ја нијесам ништа задобио, 0011    ”Нисам ниђе меса учинио; 0012    ”Него, вране, мој стари јаране! 0013    ”Ајде лети кроз јелове гране 0014    ”И ти њуши кроз лужине крвцу, 0015    ”А ја одох зеленијем лугом 0016    ”Неће ли нам срећа донијети 0017    ”Да ми каква чквара учинимо, 0018    ”И гладни се меса напитамо. ” 0019    Вран полеће кроз јелове гране, 0020    А вук пође лугом зеленијем, 0021    Граје вране, вије мрки вуче, 0022    Док вук крвцу по травици нађе, 0023    Па дозива врана тицу црну: 0024    ”А ти вране, мој стари јаране! 0025    ”Ев’ овуда по травици крвца, 0026    ”Не могу је знати ни познати. ” 0027    А вран вуку тиом беседио: 0028    ”А ти вуче, по гори ајдуче! 0029    ”Ласно ти је крвцу познавати: 0030    ”Ак’ удара ђетељином травом, 0031    ”То је вуче, од љељена крвца; 0032    ”Ак’ удара јечмом и сијеном, 0033    ”То је, вуче, од парипа крвца; 0034    ”Ак’ удара вином и дуваном, 0035    ”То је, вуче, од јунака крвца. ” 0036    А кад чуо мрка звјерка вуче, 0037    Узе црну познавати крвцу: 0038    Не мирише ђетељином травом, 0039    Ни мирише јечмом ни сијеном. 0040    Но мирише вином и дуваном, 0041    Па кажује црној тици врану: 0042    ”Тицо вране, мој стари јаране 0043    ”А ово је од јунака крвца; 0044    ”Него лети од јелове гране, 0045    ”А ја одох за јунаком трагом. ” 0046    Вран полеће гором кроз планину, 0047    Док обњуши рањена јунака 0048    У великој каменој пећини, 0049    Па улеће у пећину вране, 0050    А ту нађе рањена јунака, 0051    Па га поче заштипиват’ вране 0052    Са дно ноге таман до врх главе 0053    Да му пије двије очи црне, 0054    А рањен му јунак проговара: 0055    ”Од’ отоле, тицо злослутницо! 0056    ”Богом ти се кунем праведнијем: 0057    ”Ако т’ удрим по очима руком 0058    ”Обје ће ти скочит’ на пећину, 0059    ”Доста ми је и мојијех рана. ” 0060    А кад чуо црна тица вране, 0061    Па излеће пред пећину студну, 0062    Па заграја што га грло дава: 0063    ”Ђе си вуче, мој стари хајдуче? 0064    ”Ево ође коња и јунака, 0065    ”Јунака су ране притиснуле 0066    ”Него ходи да једемо меса. ” 0067    У то доба пред пећину вуче 0068    И ту коња и јунака нађе, 0069    Јадан рањен по пећини јечи, 0070    А поче га заштипиват’ вуче 0071    Са дно нога таман до врх главе, 0072    А рањен му јунак проговара: 0073    ”Ајд’ отоле, горанине вуче! 0074    ”Кунем ти се Богом јединијем, 0075    ”Ако узмем сабљу оковану 0076    ”Пресјећу те на пећину жива: 0077    ”Доста ми је и мојијех рана. ” 0078    А кад јаде разумио вуче, 0079    Он иједак пред пећину пође, 0080    Тадар рањен јунак бесједио: 0081    ”Богом брате, црна тицо вране! 0082    ”Би ли добро мене послушао, 0083    ”Ради здравља и твојијех крила 0084    ”Да понесеш једну књигу малу 0085    ”У Косово пребијелој цркви, 0086    ”Да је предаш калуђеру Саву, 0087    ”Добро ћу те напитати меса? ” 0088    Вран бијаше, за Бога хајаше, 0089    Па с јунаком ријеч бесједио: 0090    ”Хоћу богме, рањена делијо, 0091    ”Но су моја ослабила крила, 0092    ”Е сам богме добро огладнио, 0093    ”Но ми ну дај ситу јести меса, 0094    ”Па ћу твоју књигу однијети; 0095    ”Јунаци се у невољу глају. ” 0096    А кад чула рањена делија, 0097    На бојно се копље послонио, 0098    А бисаге своје доватио, 0099    Даде врану ситу јести меса, 0100    А довати дивит и хартију, 0101    Ситну књигу по кољену пише, 0102    Одасла је пољу Косовоме 0103    А на руке калуђеру Саву: 0104    ”Игумане, ја те Богом кумим! 0105    ”Да си брже у Голеш планину 0106    ”У студену камену пећину 0107    ”Нет’ ли мене застанути жива, 0108    ”И донеси самртно причешће, 0109    ”И да моје гроховање кажем. ” 0110    Сави књигу, па је даде врану: 0111    ”Хајде с Богом, моја тицо црна! 0112    ”А кад сјутра у Косово дођеш, 0113    ”Ту ће бити многа Србадија 0114    ”Код бијеле у Косово цркве, 0115    ”Виђеће те Срби и војводе, 0116    ”Запињаће стреле за тетиве, 0117    ”Стријељаће тебе под облаке, 0118    ”А ти бјежи у облаке, вране, 0119    ”А све гледај пред бијелу цркву, 0120    ”Док изађе из олтара Саво, 0121    ”Спучи крила док долетиш, вране, 0122    ”Баци књигу игуману Саву, 0123    ”Па ти бјежи опет у планину 0124    ”Док прелетиш све Косово равно. ” 0125    Вран довати књигу под криоце, 0126    Па полеће сентом и свијетом, 0127    Док дољеће у косово цркви, 0128    Па заграја изнад биле цркве, 0129    Но га зачу многа Србадија, 0130    Па међу се ријеч бесидили: 0131    ”Поглај врана, отпала му крила! 0132    ”Какве носи у Косово гласе! ” 0133    Па запеше стрелу за тетиву, 0134    Стријељају у облаке врана, 0135    Вран се вије изнад Косовога, 0136    А све гледа пред бијелу цркву, 0137    Док изађе калуђере Саво, 0138    Кад га виђе црна тица вране, 0139    Спучи своја око себе крила, 0140    Ево ти га пред бијелу цркву, 0141    Саву књигу на рамена баци, 0142    Он побјеже преко Косовога. 0143    Кад калуђер књигу проучио, 0144    Грозне сузе низ образе пушта, 0145    Сву је књигу сузам поквасио; 0146    Питају га Срби од Косова: 0147    ”Духовниче, калуђере Саво! 0148    ”Окле књига жалостива дође? 0149    ”Она ватром изгорјела живом! 0150    ”Зар је књига тебе од мејдана? ” 0151    Тада Саво ријеч проговара: 0152    ”Прођ’те ме се, моја браћо драга! 0153    ”Књига нам ја свијем жалостива: 0154    ”Није наша књига од мејдана, 0155    ”Но ми књига од Краљића дође 0156    ”Из Голеша зелене планине, 0157    ”Од јаднога Краљевића Марка, 0158    ”Ево нам је, браћо, погинуо, 0159    ”Но нас моли и Богом нас куми, 0160    ”Да идемо да га приватимо, 0161    ”Да његово т’јело укопамо: 0162    ”Куку нама, моја браћо драга, 0163    ”За јаднијем Краљевићем Марком 0164    ”Што нам царство од Турака брани, 0165    ”Ево има стотину година 0166    ”Од како је Лазар погинуо 0167    ”И остали Срби сваколики 0168    ”А брани га Марко на срамоту, 0169    ”Сад нам неста Марка и Шарина 0170    ”Свој Крајини очи извадише, 0171    ”А Србији крила саломише! ” 0172    Па отоле на ноге скочише, 0173    И отиде дванаест Србова, 0174    А пред њима Саво калуђере, 0175    И понесе вина причеснога, 0176    Па одоше преко Косовога, 0177    Док дођоше у Голеш планину. 0178    Траже Марка три бијела данка, 0179    Док нађоше у пећину Марка, 0180    Дозивље га игумане Саво: 0181    ”Јадан синко, сабљо Краљић-Марко! 0182    ”Ђе погибе, куку твојој мајци? ” 0183    А Марко му смртан бесидио: 0184    ”Прођи ме се, Саво дуовниче! 0185    ”Ниђе бијах, а ниђе погибох; 0186    ”Но ну дај ми вина причеснога, 0187    ”Е хоћу ти саде умријети, 0188    ”И опрости моје греховање, 0189    ”Ви војводе, моја браћо драга! 0190    ”Чувајте се добро од Турака. ” 0191    Па га Саво причестио вином. 0192    Кад се Краљић причестио Марко, 0193    Цигле своје рече три ријечи: 0194    ”Носите ме у Косово цркви, 0195    ”И опрости моје греховање, 0196    ”Узми Шарца, калуђере Саво, 0197    ”Спомен души Краљевића Марка. ” 0198    То изрече и умрије Марко, 0199    Уби њега са града ђевојка. 0200    Ту војводе лице нагрдише, 0201    А калуђер сву очупа браду, 0202    Па на Шарца положише Марка, 0203    Однијеше у Косово цркви, 0204    Те Краљића погребоше Марка, 0205    Баш за олтар од бијеле цркве, 0206    Опоја му гроба и мрамора, 0207    И Краљићу прекадише дивно. 0208    Теке јадна намирише Марка, 0209    Докле трипут зарзао Шарац, 0210    И он црче за Краљићем Марком, 0211    И напоље закопаше Шарца, 0212    Побише му мрамора камена 0213    Ка’ његову господару Марку, 0214    По том Турци притискоше царство. 0215    Ил’ је било или није било, 0216    Људи веле да је од истине. 0217    А сад, мили, помози нам, Боже. 0218    ?? 0220    ?? 0222    ?? 0224    ??